Podsećanje: Masakr u Starom Grackom

Dana 23. jula 1999. godine pripadnici OVK su u Starom Gracku kod Lipljana mučki ubili 14 srpskih žetelaca u polju od kojih je najmlađi imao svega 17 godina.

Tog dana oko devet sati uveče, kada je trebalo da se žeteoci odavno vrate sa njiva, porodice su već bile ozbiljno zabrinute i počele su da zovu štab KFOR-a u Lipljanu.

Oni koji su zvali tvrde da se na telefon javio prevodilac Albanac, te da je na njihove apele odgovorio kako oni ne znaju gde je selo, nemaju dovoljno vozila i ljudstva i ne mogu da dođu na intervenciju. Meštani su zvali ponovo, takođe bez uspeha, da bi se onda odlučili da sami odu do Lipljana i potraže pomoć direktno od oficira, preskačući one koji se javljaju na telefon.

U međuvremenu, pričaju meštani, jedan momak iz sela je seo u fiću i krenuo ka Bujancu ne bi li negde uz put presreo žeteoce. Na dva kilometra od sela naišao je na traktor na kome je ležalo beživotno muško telo.

U međuvremenu je stigla i patrola KFOR-a koja se uputila ka Bujancu. Posle kratkog vremena u selo je stiglo još pedesetak vozila KFOR-a, tako da je tada već svima bilo jasno da se u Bujancu dogodilo nešto ozbiljno.

 KFOR je sutradan saopštio da su 23. jula 1999. u 21:13 britanski vojnici KFOR-a čuli pucnjavu u ataru sela Staro Gracko i kontaktirali NATO snage koje su izašle na lice mesta. Vojnici KFOR-a pronašli su tela trinaest Srba na njivi pored kombajna. Četrnaesto telo pronađeno je pored traktora u blizini. Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede. Neka tela bila su unakažena tupim predmetima.

Žeteoci su sedam dana pre zločina tražili zaštitu od KFOR-a, dok budu radili na svojim njivama, ali je njihova molba odbijena. Nakon što je otkriveno četrnaest tela žrtava, Kanadske trupe KFOR-a blokirale su selo. Tela su potom transportovana u bolnicu u Prištini da bi bila identifikovana.

Bernar Kušner, šef UNMIK-a, rekao da je „užasnut“ masakrom i obećao da će „počinioce izvesti pred lice pravde bez odlaganja.“ Ponudio je i nagradu od milion nemačkih maraka svakom ko otkrije naručioce i počinioce, kako je rekao, ovog gnusnog zločina.

Luiz Arbur, glavni tužilac Haškog tribunala, rekla je da je ona „ozbiljno zabrinuta“ i pozvala na „hitnu istragu masakra.“

Predsednik SRJ Slobodan Milošević je okrivio međunarodne mirovne snage za masakr, a general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je zapretio da će poslati jugoslovenske trupe nazad na Kosovo, ukoliko Ujedinjene nacije nisu u stanju da kontrolišu pokrajinu.

UNMIK policija je u oktobru 2007. godine uhapsila Mazljuma Bitićija, iz sela Veliki Alaš kod Lipljana zbog sumnje da je učestvovao u masakru. Bitići je, posle dva meseca, usled nedostatka dokaza pušten iz pritvora.

Ubijeni su:

Milovan Jovanović 1969.

Jovica Živić 1970.

Radovan Živić 1967.

Andrija Odalović 1967.

Slobodan Janjićijević 1965.

Mile Janjićijević 1957.

Novica Janjićijević 1981.

Momčilo – Momir Janjićijević

Stanimir Dekić 1955.

Božidar Dekić 1947.

Saša Cvejić 1973.

Ljubiša Cvejić 1939.

Nikola Stojanović 1936.

Miodrag Tepšić 1951.